U prosječnom domaćinstvu na Balkanu, prizor muškarca kako prostire veš izaziva reakcije slične otkriću novog kontineta. Komšije krišom proviruju kroz zavjese, šuška se po zgradama, a ponegdje čak padaju i opklade: „Je li to on? Ili joj je samo držao štipaljke?“
Rodne uloge, duboko ukorijenjene u naš mentalitet i dalje vladaju kuhinjama, hodnicima i naravno štrikovima. Muškarac koji usisava je „poseban“, onaj koji pere suđe je „odgojen“, a ako prostire veš – to je već „sumnjivo“.
Anketa na štriku
Prema (izmišljenim, ali bolno realnim) rezultatima „ Instituta za teške kućne dileme“, čak 72 posto muškaraca izjavilo je da bi prostirali veš „samo da znaju kako se to radi“. Preostalih 28 posto reklo je da bi pomogli ali da „štrik nije dovoljno muževan“.
Dok god muškarac u kući bude sinonim za dominantnog autoriteta, a ne ravnopravnog partnera, prostiranje veša ostaje revolucionaran čin. Jer u ovoj ravnopravnosti često se više cijeni kada on pomaže nego kada oboje žive jednakost.
Šta dalje
Dokle god muškarac u kući bude sinonim za dominantnog autoriteta, a ne ravnopravnog partnera, prostiranje veša ostaje revolucionaran čin.
Možda će proći još decenije dok prizor muškarca koji prostire veš ne bude izazivao čuđenje ili tapšanje po ramenu. Dokle god kućanski poslovi budu tretiranu kao „ženski domen“, ravnopravnost će ostati slogan na papiru.
I zato dragi muškarci uzmite štipaljke u ruke, nije sramota pomoći. Sramota je da još uvijek to zovemo „pomoći“.
Scena.ba
